Od početka godine društvene mreže, ali i mediji, prepuni su naslova o dramatičnom zagađenju vazduha u Srbiji. Ipak, nije reč o novom, već o problemu koji traje godinama. Toliko traje i nemar države koje kasni sa donošenjem Strategije zaštite vazduha četiri godine.

Osim u rešenje, Srbija ne ulaže previše ni u kvalitet instrumenata koji bi dali realne podatke o zagađenju.

Da udišemo loš vazduh, posebno zimi, i nije novost. Nove su samo internet aplikacije koje su popularizovale podatke o zagađenju. I na kom god sajtu pratili zagađenje i čudili se što Beograd parira gradovima Kine izvor podataka je isti – količinu opasnih čestica meri Agencija za zaštitu životne sredine Vlade Srbije. Pitanje je – jesu li merenja pouzdana?

“Ono što oni sami kažu da od svih mernih instrumenata, prema poslednjem raspoloživom izveštaju, 22 odsto samo emituje podatke na način na koji je to predviđeno. Dakle, jedna petina je grubo rečeno u potpunoj funkciji”, kazao je Aleksandar Macura, iz RES fondacije.

Osim što u Srbiji ne funkcionišu merni instrumenti, država ne zna šta će ni sa podacima do kojih kako-tako dođe. Te brojke pokazuju – zagađenje je alarmantno, pa je još 2013. Zakonom o zaštiti vazduha vlada dobila obavezu da do kraja 2014. donese Strategiju zaštite vazduha.

“Sada smo u 2019-oj, a strategije još nema”, kaže Jasminka Oliverić Jang iz RES fondacije.

Zato opasne čestice nesmetano napadaju srce i pluća. I ne dospevaju u vazduh samo iz automobila. Transport zauzima samo šest odsto ukupnog zagađenja Srbije. Deset puta više nevidljivih napasti koje dovode do prevremene smrti stiže iz tzv. individualnih ložišta.

Jer, u državi jedva 30 odsto domaćinstava ima centralno grejanje, pa većina koristi drvo i ugalj i zastarele peći – lidere zagađenja.

“Mi se koristimo uređajima još iz 50-ih godina prošlog veka. Zamenom tih uređaja i pravilnom upotrebom čvrstih goriva možemo značajno, značajno da momentalno doprinesemo poboljšanju kvaliteta vazduha”, kaže Oliverić Jang.

U prevodu država bi morala da zavede red i uspostavi standard – šta sme da se loži i u kakvim pećima, a potom eventualno subvencioniše kupovinu boljih.

Izvor N1