ALARMATNO Vazduh u Beogradu i još pet gradova u Srbiji danas je ZAGAĐENIJI NEGO U PEKINGU

 

Vazduh u šest gradova u Srbiji danas je zagađeniji nego u višemilionskoj metropoli Pekingu, pokazuje aplikacija Airvisual, koja prati zagađenost na svetskom nivou. Po njoj, gledajući svetske metropole, Beograd je na 10. a Peking na 14. mestu.

 

 

Još gori su podaci kada se pogleda cela Srbija, a među ubedljivo najzagađenijm gradovima na svetu je Valjevo!

Podaci o zagađenosti vazduha mogu se naći i na sajtu waqi.info (World Air Quality Index), i prema njima prednjači Valjevo, čiji indeks kvaliteta vazduha iznosi čak 382, i na skali od šest nivoa, odnosno boja, ovaj grad je u poslednjoj, najgoroj! Poređenja radi, u Pekingu je ovaj broj danas između 156 i 160 (zavisnosti od mernog mesta), dakle Valjevo je više nego duplo zagađenji danas od ovog kineskog grada.

Iza Valjeva su Kosjerić (indeks 183), Beočin (180), Beograd, opština Stari grad (166), Smederevo i Pančevo (kod Vatrogasnog doma) po 156, Novi Beograd (153) i Niš (151).

 

 

Iako se po ovim rezultatima kreće u istom redu veličine kao i većina naših gradova, činjenica je da su ove vrednosti kvaliteta vazduha u Srbiji alarmantne.

Na istom sajtu se može naći i legenda koja objašnjava šta ovi indeksi znače. Tako kategorija “opasno”, kojoj pripada Valjevo podrazumeva indeks kvaliteta koji se kreće od 300 do 500, i uz njega se izdaje i zdravstveno upozorenje da svako može doživeti ozbiljnije zdravstvene efekte. Građanima se preporučuje da izbegavaju sve napore na otvorenom.

Kategoriji veoma nezdravih mesta u kojima se indeks zagađenostti kreće od 200 do 300 ne pripada nijedan grad u Srbiji, ali trenutne vrednosti koje nose Niš, Kosjerić, Beograd, Smederevo, Pančevo i Beočin spadaju u nezdrave (od 150 do 200). To podrazumeva da “svako može početi da oseća zdravstvene tegobe, a članovi osetljivih grupa mogu imati ozbiljnije zdravstvene posledice.

Građanima koji žive u mestima u kojima je indeks zagađenosti nezdrav preporučuje se da aktivna deca, odrasli i osobe sa respiratornim bolestima, kao što je astma, izbegavaju produženo zadržavanje na otvorenom. Svi ostali, posebno deca, trebalo bi da ograniče vreme provedeno napolju.

Merna mesta u Novom Sadu (Liman i Šangaj), u Pančevu (Vojlovica i Cara Dušana) i Obrenovcu pokazuju da je na ovim mestima kvalitet vazduha dobar, dok je indeks zabeležen u Prištini, 129, nezdrav za osetljive grupe.

Kako se obračunava indeks

Indeks kvaliteta vazduha baziran je na merenju čestica prašine u šta spadaju zloglasne PM-10 i PM-2.5 čestice, zatim ozona, azot-dioksida, sumpor dioksida i emisije ugljen monoksida. Sva merenja na sajtu WAQI zasnovana su na satnim čitanjima.

Udišemo najgore otrove

Merenje čestica prašine podrazumeva dve vrste: PM-10, koje nas guše najviše zimi i izazivaju teške bolesti od kojih godišnje umre čak 6.000 ljudi u Srbiji, kako je “Blic” već pisao, ali i njihovog još opasnijeg pratioca – čestice PM-2.5.

PM-10 je prašina manja (PM) od 10 mikrometara i predstavlja smešu dima, čađi, prašine i kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a nastaje kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije.

Uz te PM-10 uvek idu i PM-2.5 čestice koje još lakše dospevaju u organizam jer su sitnije, i upravo one sa sobom nose teške metale.

Čestice PM-10 i PM-2.5 su neodvojive, odnosno oko dve trećine tih sitnijih čestica zarapravo se nalazi u PM-10. Kroz njih, tako, u naš organizam unosimo sve najgore industrijske otrove.

SEPA: To upoređivanje nije stručno

Za bliže objašnjenje trenutnog kvaliteta vazduha obratili smo se domaćoj Agenciji za zaštitu životne sredine (SEPA), a prvo što nam je rekao Milenko Jovanović načelnik Odeljenja za kontrolu vazduha u ovoj Agenciji jeste da “upoređivanje vrednosti na svetskom nivou nije stručno opravdano”.

On kaže da su zabeleženi indeksi zagađenja “tek trenutne vrednosti” koje ne prikazuju realno stanje  kvaliteta vazduha, ni u Srbiji, ni u Pekingu, jer se ocena kvaliteta vazduha ne vrši na osnovu trenutnih koncentracija.

Priča o starom taksi dizelašu

On to ilustruje sledećim primerom: kada bi se indeks merio pored upaljenog rostilja ili ako bi “stari taksi dizelaš radio” pored merne stanice, to bi pokazalo vrtoglavo visoke vrednosti zagađenja prvenstveno suspendovanim česicama, ali i drugim polutantima, ali “takva slika ne bi bila realna”.

Da li to znači da onda treba meriti recimo u nekoj šumi, na vrhu planine gde nema izduvnih gasova i gde niko

ne živi da bi “slika bila realna”?!

U svakom slučjau, prema njegovim rečima, indeks zagađenja je danas povišen zbog nepovoljnih meteo uslova: izostanka vetra i padavina, što je uobičajeno za zimu, i to pogotovo u kotlinama i dolinama, baš kao što su Užice, Valjevo i Kosjerić. Osim meteoroloških prilika i geografskog položaja grada-naselja, na koje se ne može uticati, na ovakve brojke utiču pre svega individualna ložišta, ali i saobraćaj i industrija, objašnjava Milenko Jovanović.

Trenutno svaki dan mesecima

S druge strane, ono što iz SEPA opisuju kao samo “trenutno stanje”, očigledno traje dovoljno dugo da u velikoj meri utiče na stanovnike Valjeva, koji se doslovno guše: svake od četiri godine zaredom sa više od 100 dana u kojima je vazduh bio prekomerno zagađen, više od 70 osoba oboli od maligniteta pluća.

Iako načelnik smatra da globalna mapa nije merodavna, mapa zagađenja sa sajta Agencije za zaštitu životne sredine, u velikoj meri slaže se sa onom koja se može naći na sajtu waqi.info. Tako su Valjevo i Kosjerić obeleženi ljubičastom bojom, koja označava peti, najiši nivo zagađenosti prema domaćim merenjima, a Beograd, Pančevo, Smederevo, Subotica i Niš su predstavlejni crvenom ikonicom koja znači da su ovi gradovi u četvrtoj kategoriji.

Izvor: Blic.rs